Sunday, March 25, 2012

СИНЧЕВ ЗРАК - ЕК И НАДЕЖ СЕ РОДИ - МБ


   Мирјана Бурник и .Елисавета Смичкоска - Киковиќ.
  13 Септември 2011
  АВТОР - ЕЛИСАВЕТА КИКОВИЌ,     3/25/2012
СОНЧЕВ ЗРАК

ИМА ЛИ СОНЧЕВ ЗРАК ВО МОЈОТ ЗИВОТ?
ДА, ИМА !  ТОЈ МЕНЕ МИ ГО ОСВЕТЛУВА МОЈОТ ЗИВОТЕМ ПАТ
---
ИМА ЛИ СОНЧЕВ ЗРАК ВО МОЈОТ ДОМ?
ДА, ИМА!  НО, ТОЈ НЕ МЕ ТОПЛИ...
--
ИМА ЛИ СОНЧЕВ ЗРАК УПАТЕН ОД МОИТЕ НАЈМИЛИ?
ДА, ИМА!  НО, ТОЈ СЕГА ПОСЛАБО ЗРАЦИ.
---
ИМА ЛИ СОНЧЕВ ЗРАК ВО МОЈОТ МАТЕРИЈАЛЕН СВЕТ?
НЕ, НЕМА.!ЈАС МНОГУ  ПОВЕЌЕ ДАВАМ,  ОДОШТО ЗЕМАМ.
---
ИМА ЛИ ЗА МЕНЕ СОНЧЕВ ЗРАК ВО ДУХОВНО-СВЕТОВНИОТ СВЕТ?
НЕ, НЕМА! ТОЈ МИ Е НЕДОФАТЛИВ,  НЕМУ НИШТО НЕ СУМ ДАЛА.
---
КОЈ Е ВИСТИНСКИ  МОЈОТ СОНЧЕВ ЗРАК?
ГО ИМА ИЛИ ГО НЕМА ВООПШТО?
---
МОЖЕБИ ЗА МЕНЕ ИМА СОНЧЕВ ЗРАК НЕГДЕ ДАЛЕКУ,
НЕГДЕ ВО НЕПОЗНАТОТО, ВО ВИРТУЕЛНИОТ СВЕТ ИЛИ  ВЕЧНИОТ МРАК?
ДА, МОЖЕБИ НЕКАДЕ... КОЈ ЗНАЕ КАДЕ?
---
МОЖЕБИ, ТОЈ СОНЧЕВ ЗРАК ЌЕ БИДЕ ВОЛШЕБНО ПОТСЕТУВАЧКИ
КОГА ЌЕ БИДАМ ОДВЕАНА?
ДА, ДА СЕ НАДЕВАМ... И СПОМЕНУВАНА ПО МОИТЕ ДОБРИ ДЕЛА.
--
СЕ НАДЕВАМ ЗОШТО НАДЕЖДА ПОСЛЕДНА УМИРА!
----
ЕК

                                       НАДЕЖ СЕ РОДИ  -  МИРЈАНА БУРНИК

                                                       Зеленило на крошната
                                                         гранки од ветер разиграни,
                                                            лисја заљубени шепотат...
                                                             .. јас, гранка пресушена
                                                                    сама, сред сите треперам.
                                                   Играта ме заобиколува,
                                                ветерот не ме допира
                                             лисјата, сенка фрлаат
                                           љубовта не ме милува.

                                                              Кон водата поглед ме води
                                                                   солзи од душа извираат
                                                                         во реката тивко паѓаат
                                                                               се’ повеќе и повеќе,
                               надеж се роди...
                           водата ќе ја разбрануваат,
                      каменот во срце заглавен
                со сила ќе го поместат,
             товарот ќе се намали
          и јас ќе се исправам.

                                       Лисја ќе ме закитат
                                              живот, низ жили ќе потече,
                                                меѓу сите среќни
                                                  можеби...
                                                       и јас ќе заиграм,
                                                             сонцето ќе го досегнам
                                                                  љубовта ќе ме прегрне. 
МИРЈАНА  БУРНИК

No comments:

Post a Comment